Србија 1944: СУКОБ САВЕЗНИКА

У историји Другог светског рата је забележено на хиљаде борби у ваздуху, у којима је истовремено учествовало више десетина, па и стотина ловаца зараћених страна. Записан је, међутим, само један случај сукоба ловаца двају најзначајнијих савезника антихитлеровске коалиције, Совјетског Савеза и Сједињених Америчких Држава.

Догађај се одиграо изнад Ниша 7. новембра 1944. године, и то над главама запрепашћених и уплашених грађана, сакупљених на збору сазваном у част прославе годишњице Октобарске револуције.

Пише:проф. Чедомир Јанић

O овој необичној борби у ваздуху су писали и руски и амерички аутори, али кратко и сумарно, као да су желели да избегну подсећање на међусавезничку бруку, која, међутим, на симболичан начин сведочи о сложености ратних дејстава и сталном укрштању утицаја и интереса великих сила на овој нашој балканској ветрометини.
Према руским изворима, тог новембарског дана се дуга колона возила и борбене технике 6. гардијског стрељачког корпуса Црвене Армије кретала од Ниша према Београду, са крајњим одредиштем на јужном крилу фронта у Мађарској. Изненада, око 10 сати, из правца југоистока преко Јастрепца су се појавиле три групе од по 12 америчких ловаца П-38 Лајтнинг, од којих се прва одмах устремила на чело колоне и прецизном митраљеском ватром успела да уништи више возила, а да убије 31 и рани 37 руских војника. Жртва овог нападаје био и сам комадант корпуса, генерал – потпуковник Г.П. Котов.
У тренутку, када се и друга група америчких ловаца припремала да крене у напад, командант 17. ваздушне армије генерал Судец, који се затекао на нишком аеродрому, у жељи да заштити своју пешадију наређује хитно узлетање дежурних ловаца ЈАК-3 из састава 659. пука 288. ловачке авио-дивизије. Американци су пренели ватру на руске ловце у полетању и поред тога што су на крилима и репу ЈАК-ова могли да запазе велике црвене петокраке звезде. Један ЈАК-3 је одмах оборен. Лајтнинзи су затим изнад самог града, на висини од око 500 метара, формирали борбени круг очекујучи даљи развој нејасне ситуације. По сећању ваздухопловног инжењера Драгослава Димића, који се тада као дечак нашао међу окупљеним Нишлијама на митингу, остали руски ловци су прелетели тврђаву на висини од само двадесетак метара и у стрмом пењању одоздо напали лајтнинге, од којих је један оборен и срушио се на ивицу аеродрома. Јакови су затим пролетели кроз круг Американаца и са веће висине се поновно устремили на њих. Један ЈАК-3 се тада нашао на путу рафала Лајтинга и у пламену се обрушио према земљи.

У борбу се убрзо укључило и одељење ЈАК-ова, предвођених познатим руским асом – капетаном Колдуновим, које је полетело са другог аеродрома у близини Ниша. Развило се “клупко смрти”, које се уз штектање топова и митраљеза удаљавало преко града према западу.
У борби, која је трајала свега петнаестак минута, учествовало је укупно девет ловаца ЈАК-3 и недефинисан број П-38. По тврђењу америчког аутора Глена Бауса, оборена су четири ЈАК-3 и два П-38. Руски извори међутим наводе, да су оборена три ЈАК-а и четири П-38, док у извештају политичког комесара аеродрома “Ниш”, Јоке Дрецуна, стоји записано, да су Американци изгубили седам а Руси три ловца. Праву истину ћемо вероватно дознати тек када нам буду доступни оригинални извештаји из америчких и руских архива.
“Четрнаест америчких авијатичара” – наводи, и то вероватно погрешно, Дрецун – “сахрањено је од стране Руса на десној страни при излазу с аеродрома у правцу Ниша, а над гробом су подигли пирамиду са натписом – ‘Амерички пилоти погинули 7.11.1944.'” Инжењер Димић се такође сећа, да су још 1946. чланови аероклуба положили венце на овај споменик, али и на гробове руских пилота ловаца, сахрањених у близини. Међу њима се налазила и једна девојка пилот ловац, студенткиња из Москве, која је становала у кући Димићевих родитеља. Како је дошло до овог кобног инцидента? Американци се правдају, да нису били обавештени о померању линије фронта. Али, очигледно да је вођа њихове 82. ловачке групе, пуковник Ц.Т. Едвинсон, у лету од Фође у јужној Италији до центра Балкана погрешио у навигацији, па уместо да туче колоне немачке групе армија Е, која се долином реке Ибар повлачила из Грчке, напада руску колону удаљену преко стотину километара од заданог циља. Пуковник Едвинсон је “тихо и брзо” премештен у базу ван Европе; а генерал Вилсон, главнокомандујући савезничких снага на Медитерану, морао је да одлети у Софију да се лично извини команданту Трећег украјинског фронта – маршалу Толбухину.

ИЗВОР: Аеромагазин, број 08

Владимир Высоцкий – “Як истребитель”