Рубља у Србији: Закивак и ослонац на валутној поледици

Руска рубља 22. октобра је уведена на листу валута које се купују и продају на девизном тржишту.

„Усвајањем Одлуке о врстама девиза и ефективног страног новца које се купују и продају на девизном тржишту на данашњој седници Извршног одбора Народне банке Србије, руска рубља ће се наћи на листи девиза и ефективног страног новца којима банке могу да тргују, као и на листи ефективног страног новца које овлашћени мењачи могу да купују и продају.”

Ако изузмемо симболички и психолошки ефекат овог преокрета, мора се нагласити да би он могао имати, пре свега, стварну важност за судбину Републике Србије.

И штуро саопштење Кабинета то наговештава: „Укључивање руске рубље на листу валута којима се тргује на девизном тржишту Србије омогућиће обављање финансијских трансакција у овој валути, чиме ће се олакшати и додатно унапредити сарадња двеју земаља у реалном и финансијском сектору. На тај начин је напокон уважена чињеница постојања високог учешћа Руске Федерације у укупној спољнотрговинској размени Србије, посебних односа о бесцаринској трговини између двеју земаља, као и значајних инвестиција великих руских компанија у Србији.”

Српски економиста мора бити обрадован овом вешћу, јер делује да присуствујемо крупном и немерљиво важном догађају. Кроз ово су сада почеле да добијају и јасан оквир најаве доскорашњег амбасадора Русије у Београду, г. Конузина, када је наговестио да ће руске банке у Србији проширивати сферу своје делатности.

Рубља за почетнике
Да би се докучио део значаја поменуте Одлуке НБС умесно је подсетити и грађане Србије са којом валутом ће имати посла.

Рубља је национална валута Руске Федерације, а раније и Руског царства и Совјетског Савеза. Дели се на 100 копејки. Рубље издаје Банка Русије, а међународни код валуте је РУБ (раније РУР). Папирне новчанице се издају у апоенима од 5; 10; 50; 100; 500; 1000 и 5000 рубаља а ковани новац у апоенима од 1; 5; 10 и 50 копејки као и 1; 2 и 5 рубаља.

По свему судећи, древна реч рубља значи закивак. Рубља као реч за новчану јединицу потиче од глагола „рубити” тј. сећи. У 13. веку у Новгороду реч рубаљ означава један од делова напола исечене гривне (комад сребра од 200 грама). Рубља се од 1897. вредносно везује за злато.

У СССР-у валута је такође била везана за злато, али је промена рубље у злато била немогућа (сасвим оправдано, ако се сетимо и колико је својевремено Србија по истом основу била опљачкана, остајући последња у свету на бранику одбране златног стандарда националне валуте). Руска рубља је девалвирана 1998. и од тада је релативно стабилна.

Рубља је постала конвертибилна валута 2007. године, након што је тадашњи и садашњи председник Владимир Путин омогућио руским грађанима и компанијама да легално купују и продају рубље за друге светске валуте. У том периоду су се појавиле и прве хартије од вредности које су руска држава, а затим и банке и друге финансијске институције, емитовале у рубљама.

Присуство руске рубље у Србији додатно ће унапредити сарадњу Русије и Србије, јер финансијска тржишта по дефиницији олакшавају повезивање привредних субјеката који располажу вишковима финансијских средстава и субјеката којима недостају финансијска средства. Она повезују две значајне макроекономске категорије – штедњу и инвестиције.

Финансијска тржишта имају велики значај за несметано одвијање и развој производње – онога што Србији недостаје – јер повећавају покретљивост финансијских средстава. Последично, долази до повећања друштвеног производа и остваривања акумулације.

Девизно тржиште као један од пет делова финансијског тржишта (подељено према типу финансијске активе), на специфичан начин прожима и новчано и тржиште капитала, због чега се оно и третира као саставни део и једног и другог.

И баш ту лежи стручна поента, коју већина медија није схватила из вести о доласку рубље код Србаља.

Срби и рубља
Ако се само за тренутак присетимо огромне неликвидности у Србији; десетина хиљада блокираних и паралисаних фирми, услед досада нерешиво високог унутрашњег дуга; стотина хиљада људи који иду на посао а немају никаква примања; западних банака које српском муком и новцем потпомажу своје посрнуле централе – онда ће нам бити јасан значај прилива свежег страног новца.

И то оног иза чије вредности и стабилности не стоје неки скривени светски владари из сенке и шпекуланти, већ стоји конкретан руски народ, привреда, наука и импресивни природни ресурси.

Закатанчени привредни гиганти Србије, њена срозана индустријска производња, недостатак модерног наоружања, енергетска и свака друга зависност, неподношљиво висока незапосленост, али и потенцијали који се могу активирати доласком нешпекулативног, дугорочно доступног и ценовно повољног капитала – све нам то указује да схватимо значај, слободни смо рећи, овог преломног догађаја, штуро саопштеног на сајту НБС.

У ситацији још увек присутне неизвесности на европском тржишту у погледу кретања и опстанка евра, прилив руске рубље, која може понети терет резервне светске валуте, више је него пожељан.

Да приче о озбиљној угрожености еврозоне нису без основа, говори и податак ММФ да је од децембра 2009. за спасавање земаља на рубу еврозоне – Грчке, Ирске, Португалије и Шпаније – потрошено 1.100 милијарди евра, али без видљивог резултата.

Постоји још једна прикривена и подмукла валутна опасност, која вреба све државе света, па и Србију. Њу је појаснио и Виктор Кузњецов у чланку „Припремање САД за глобалну конфискацију ‘брзих пара’ и национална безбедност Русије“ (Фонд стратешке културе, 12. октобар 2011).

Ради се о томе да је пореско законодавство САД својим изменама 2009. јако проширило тумачење и процене ко је порески обвезник САД.

Тако сада, уколико било која компанија или физичко лице обрачуне врши у САД доларима или у њеним обрачунима учествује бар само један порески обвезник САД (US Person) ту компанију или физичко лице суд може да призна за пореског обвезника САД. И мораће да плаћа порезе по износима и унутрашњим прописима те земље“ упозорио је Кузњецов.

Стање ствари између Москве и Београда
Погледајмо и суве бројке, да бисмо схватили где смо у билатералним односима.

Према подацима Привредне коморе Србије с почетка ове године, српски извоз у Русију је порастао за 57% у 2011. и достигао 754,2 милиона долара у 11 месеци.

Робна размена Србије и Руске Федерације износила је нешто преко 3 милијарде долара, што је за 25% више него у првих 11 месеци 2010. године. Увоз из Русије је повећан за око 17% и имао је номиналну вредност од 2,25 милијарди долара.

Русија је Србији и шести највећи извозни партнер, са 6,9% учешћа у укупном извозу Србије, а њен први увозни партнер са уделом од 12,6%. Покривеност увоза извозом је 33%. Енергија у облику сирове нафте и природног гаса чини 80% увоза Србије из Русије.

Овако дугорочно неодрживи диспаритети могу се превазићи једино уз значајно ангажовање саме Русије.

Зато Одлуку НБС о увођењу руске рубље на девизно тржиште Србије посматрамо као први и неопходан корак да Србија дозволи да јој се помогне.

Након Путиновог рециклирања Западних „пројеката“, наведени подаци о односима Русије и Србије могли би остати у економској историји запамћени и као невероватно скромни, у светлу неупоредиво веће сарадње коју слутимо у будућности између Москве и Београда.

ТЕКСТ: ФОНД СТРАТЕШКЕ КУЛТУРЕ- ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ