Плаштаница краља Милутина

У богатој ризници Музеја СПЦ, налази се и плашт кнеза Лазара, у ком је сахрањен.
Од филигрански ткане плаштанице краља Милутина, оригиналног рада непознатих мајстора цариградских царских радионица с краја 13. и почетка 14. века, беж плашта Светог кнеза Лазара у коме је сахрањен, па до повеље римско-немачког цара Леополда Првог, издате 20. августа 1691. године, којом се после велике сеобе Срби позивају да се настане у северним покрајинама, путује се бурном историјом Србије и њене православне цркве.

 

У строгом центру Београда, у згради Патријаршије, скривају се драгоцености непроцењиве вредности које сведоче о националним победама и поразима, херојству и издајама, идеалима и заблудама. Пролазећи кроз лавиринте високих ходника патријаршијског двора, стиже се у сале које откривају тајне и симболе наших последњих седам векова, попут плашта светог кнеза Лазара, на коме су извезени пропети лавови и грифони. Кнез је у том плашту сахрањен. Ходочасници који су целивали његове мошти, истргли би по део кончића, па су монаси тело обукли у други плашт. Кнез Лазар је носио тај плашт за живота, тако да ни директор париског Лувра Анри Лоире, током летошње посете, није крио изненађење када је крочио у мистериозни свет Музеја СПЦ. Предложио је сарадњу и организовање заједничких изложби, али је права штета што мали број Београђана и грађана Србије, зна да постоји место где се чувају и излажу најважнији предмети српске прошлости. Срећом, за за неколико месеци та збирка ће поново бити доступна посетиоцима.

– Музеј има сталну поставку која је и раније била отворена за посетиоце, али је у фебруару претпрошле године затворена, како би се привели крају радови на сталној поставци – каже управник Музеја СПЦ Владимир Радовановић, уводећи нас у свет реликвија и икона, повеља владара и извезених похвала њихових удовица, икона старих мајстора или дубореза древних монаха…

Од 1946. године, музеј је смештен у згради Патријаршије. До тада се налазио у Конаку кнегиње Љубице. Али после Другог светског рата, уговор је био раскинут, а сво благо цркве морало је да се премести у зграду Патријаршије. Такво, тренутно решење, траје готово 67 година.

Можда ми нисмо свесни шта поседујемо, али зато јесте велики свет, па су три предмета из сталне поставке, била изложена у чувеном Метрополитен музеју у Њујорку.

– Амерички кустоси су тражили да за велику изложбу византијске уметности буду изложена три предмета из музеја СПЦ. Поред епископске митре, дара Катарине Кантакузин, ћерке последњег српског деспота Ђурђа Бранковића, београдском митрополиту из средине 15. века, Њујорчани су видели и плаштаницу краља Милутина. Ми не знамо за који је манастир направљена, али она представља јединствен пример у свету сачуваног предмета од текстила у тим димензијама – указује Радовановић.

Посетиоци Метрополитена могли су да виде и „Похвалу кнезу Лазару” монахиње Јефимије, жене деспота Угљеше Мрњавчевића, која је после мужевљеве смрти замонашила и живела на двору кнеза Лазара.

– Том похвалом била је прекривена Лазарева глава, када су положили његово тело – прича управник музеја, откривајући да су ранохришћански крстови, византијски печати и метална плоча на којој је представљено бекство свете породице у Египат, германског порекла, која датира између између 11. и 13. века, најстарији предмети у богатој колекцији Музеја СПЦ, док је најстарији изложени предмет у сталној поставци апракосно изборно јеванђеље, део рукописа манастира Дечани из 13. века.

– Разнобојни кивот Светог краља Стефана Дечанског, израђен 1343. године, није део музејске збирке, већ је позајмица из манастира Дечани – каже Владимир Радовановић, док посматрамо савршено очувану оригиналну повељу цара Душана, издату манастиру Хиландар из 1347–1348. године, у којој цар набраја села са Косова и Метохије која дарује највећој српској светињи. У повељи Вука Бранковића, која је такође издата манастиру Хиландару, из 1390. године, дакле, свега годину дана после Косовске битке, у којој се, према српској митологији, није учествовао, Вук пише о уступању добара Светој Гори.

– Изложене уметнине и предмети су се углавном налазили у фрушкогорским манастирима. Како је почела велика сеоба, временом су монаси носили реликвије са собом ка северу. Током Другог светског рата, већина манастира је оштећена или уништена, а благо је однесено за Хрватску. После слома НДХ и завршетка Другог светског рата, црква је захтевала да се ти предмети врате – каже управник Музеја СПЦ.

Једна од многобројних слика из музејског фонда је портрет грофа Ђорђе Бранковића, једног од предводника српског народа током устанка против Турака, који јесте био див-јунак, али се истовремено представљао за лажног потомка Бранковића.

————————————————————

Депо скрива 90 одсто драгоцености музеја

У депоу се налази 90 одсто драгоцености Музеја СПЦ, које су пописане и наслагане на полицама, заштићене од недавно и централном климатизацијом. Предмети се слажу по бројевима, а због недостатка простора, складиште у згради Патријаршије је максимално искоришћено. По суду управника, више од 600 оригиналних рукописних књига, највећа су вредност која се чува у депоу.

Александар Апостоловски