Дан Музеја примењене уметности

Београд,06. новембар 2012.-На данашњи дан пре 62. године Музеј примењене уметности примио је своје прве посетиоце.
Музеј примењене уметности основан је 6. новембра 1950. године и припада категорији уметничких музеја специјализованог типа.

Основна делатност Музеја је да систематски прикупља, штити, чува, проучава, излаже и публикује предмете примењене уметности. Поред дела националне примењене уметности, у Музеју се прикупља истородни материјал из других европских и ваневропских земаља, који је преко културних и привредних веза доспео у наше крајеве.

Музеј примењене уметности је већ прве године свога постојања откупио изванредно вредну збирку разноврсних уметнички обрађених предмета, које је током тридесет година скупљао сликар и графичар Љуба Ивановић. Збирка је садржала више од 3000 предмета, међу којима су се по својој историјској и уметничкој вредности истицали златарски производи, старе рукописне и штампане књиге, предмети резбарени у дрвету, рожини и седефу, дрворезне и сликане иконе и друго.Најстарији предмети у власништву Музеја датирају из ИВ века п.н.е. и припадају нумизматичкој збирци (новац Старе Грчке) у Одсеку за метал и накит, док збирке у Одсеку за савремену примењену уметност садрже и најсавременију уметничку продукцију. У целини, музејске збирке прате развој примењене уметности у распону од 2400 година. Музеј поседује око 37.000 предмета примењене уметности, међу којима се налазе и дела изузетног уметничког и културног значаја.

Музеј има веома живу изложбену активност, као и сопствену издавачку делатност. Традиционалне музејске манифестације су Салон архитектуре, Дечји салон примењене уметности, Салон савремене примењене уметности и Тријенале керамике. Сваког шестог новембра, на дан оснивања Музеја, приређује се студијска изложба, која приказује до тада неистражено подручје примењене уметности код Срба.

Музеј има надлежност на целој територији Републике Србије за предмете примењене уметности.

Музеј примењене уметности налази се у самом срцу Београда, на Топличином венцу, у улици Вука Караџића 18, у здању које је било познато као Палата Челебоновић , по имену власника др Јакова Челебоновића. Захваљујући угледу који је уживао у друштвеном животу међуратног Београда, као адвокат и председник Јеврејске општине, једно време и Палата је била стециште знаменитих људи тога доба.

Јаков и Јохана Челебоновић имали су шесторо деце, од којих Марко и Алекса заузимају посебно место у српској култури и уметности. Марко Челебоновић је један од најзначајнијих српских сликара XX века, а Алекса Челебоновић угледни историчар уметности, професор универзитета и ликовни критичар.

Зграду су подигли од 1927. до 1929. године реномирани архитекти Стеван Белић (пројекат), Никола Краснов (фасада) и Нерегар (унутрашња декорација). Саграђена је као двоспратна палата у академском стилу, има репрезентативни улаз и пространо мермерно степениште са оградом од кованога гвожђа. Првобитно је била намењена за издавање: ту су се налазиле Амбасада Шпаније, адвокатске канцеларије, као и престижни модни салони. Иако су временом вршене различите адаптације, здање је сачувало дух времена у којем је подигнуто.

После Другог светског рата у зграду се уселило Министарство грађевина Србије, да би 1950. године у њој био отворен Музеј примењене уметности.

 

 

 

ТЕКСТ И ФОТОГРАФИЈЕ: МУЗЕЈ ПРИМЕЊЕНЕ УМЕТНОСТИ, БЕОГРАД www.mpu.rs