Арханђел Михаило

АРХАНЂЕЛ МИХАИЛО (грч: Αρχάγγελος Μιχαήλ), име које значи: “који је као Бог”; Михаило припада чину Арханђела, и онај је који чува и помаже Израиљце (Дан 10,13,21; 12,1). У (Отк 12,7-9) описује се како је у рату са Сатаном, аждајом зла.

Од свих Арханђела, најчешће се појављује у Светом Писму, мада се у неким случајевима не спомиње директно његово име: Јављање Валаму у (4 Мој 22,22), јављање Исусу Навину (Нав 5,13-15), уништење 185 хиљада војника асирског цара Сенахирима (2 Цар 19,35), спасење тројице Јевреја бачених у пећ огњену (Дан 3). Сабор Архистратига Михаила и осталих бестелесних сила (Аранђеловдан), слави се 8. новембра.

Поштовање у Цркви
Црква Арханђела Михаила назива Архистратигом (αρχιστρατηγός – главнокомандујући), сматрајући га главом све војске анђелске која поштује вољу Божију. Овакво схватање је преузето од Апостола, што је потврђено и кроз случај спора који је Арханђел Михаило водио око тела Мојсијевог (Јд 1,9). Познате су и молитве Михаилу за исцелење оболелих, а то је повезано са вером да је Арханђел Михаило победник над злим духовима, који се у Хришћанству сматрају узроком свих болести. У Цариградује Михаило поштован као велики исцелитељ, и њему у част је подигнута светиња Михалион (80km од Цариграда), на месту на коме се јавио цару Константину Великом. Хришћанска есхатологија даје велику улогу Арханђелу Михајлу у коначној победи над злом, као и учешћу у самом Суду Господњем, што је попраћено и одговарајућомлитургијском химнографијом.

Чуда Арханђела Михаила
У близини Јерапоља у Фригији, постојао је храм посвећен Арханђелу Михаилу, кога је из захвалности саградио отац оболеле кћери, након што је излечена интервенцијом Михаила. У том храму је 60 година служио као црквењак Архип Јеротопски, који је био познат по свом благочестивом хришћанском животу. Незнабожци су из злобе према Архипу решили да га убију и униште храм. Зато су променили ток две реке, тако да се заједно сливају у једно корито, које су онда усмерили према храму. Архип се помолио Арханђелу Михаилу да спречи ту невољу, и молитва му би услишена. Михаило се појавио и ударцем свог жезла направио расеклину у гори, која је скренула ток реке, тако да је храм остао нетакнут.
Арханђел Михаило је научио Свете мученике Флора и Лавра (18. август), да управљају коњима. Због тога се на иконама, они увек приказују са коњима чије узде држи Арханђел Михаило.
Према предању, Михаило је спасао дете које су разбојници хтели да убију бацивши га у море, како би преотели благо које је дете нашло. У спомен тог чудесног спасења, бугарски цар је наредио да се сагради храм у част Арханђела, а пронађено благо је искориштено за украшавање тог истог храма.
Чудновато спасење града Новгорода 1239. године, од војске Бати-кана, описано у Волоколамском патернику, приписује се Арханђелу Михаилу. Патерник сведочи да суБог и Богородица заштитили град пославши Архистратига Михаила да запрети Бати-кану да не сме да напада град. Када је поменути кан видео икону Михаила у Кијеву, рекао је: “Овај ми је забранио да војујем на Велики Новгород.”

У иконографији
Иконографски циклус посвећен “Чудесима Архистратига Михаила” састоји се из следећих библијских и Црквених сцена: Михаило показује Агари воду; Михаило спречава Аврама да жртвује Исака; Михаило зауставља Валаама на путу; Михаило брани ђаволу да се дотакне тела Мојсијева; Михаило снажи Гедеона у бици са Мадијамљанима; Михаило, јавивши се Исусу Навину, налаже му да се изује; Михаило, код Давида, зауставља погибију народа ради његове жртве; Михаило побија 185 хиљада војника Сенахирима; Михаило приноси Данилу храну посредством Авакума; Михаило избавља Цариград од опсаде Персијанаца; Михаило избавља свој храм од потопа; Михаило и Гаврило спасавају дете бачено у море. Сцене из његовог циклуса припадају и циклусу Арханђела.

 

Небесни архистратизи,
Што гледате нас у бризи,
Крилима нас закрилите,
Силом својом оградите.

… Божјом силом оружани,
Божјом славом увенчани,
Ви пламени мач носите,
Зле демоне да косите.

Хитро, хитро као зраци,
Ви летите на облаци,
На облаци материје ,
Где се бој за Бога бије.

Без умора и без санка
Ви лебдите без престанка
Над људима и тварима,
Над безбројним мировима.

За вама су војске силне,
Војске чедне и умилне,
Ангели су војска ваша
И по Творцу браћа наша.

Војсковође моћног неба,
Водите нас’ куда треба –
Ка престолу Свевишњега
Што нас створи из нечега.

Епископ Николај, ОХРИДСКИ ПРОЛОГ

АРАНЂЕЛОВДАН

СВЕТИ АРХАНЂЕЛ МИХАИЛО (8. новембар), по бројности свечара на другом месту слава код Срба, иза Никољдана. Овај дан установљен је као празник Арханђела Михаила у време Силвестера I Римског (314-335) и Патријарха Александра Александријског (†326). Изабран је новембар, јер се зна да је Бог стварао свет на овај дан у марту, а како има девет чинова анђелских, почасни девети месец од марта до новембра посвећен је Арханђелу Михаилу. Арханђел Михаило је први међу Анђелима, и војвода анђелске, небеске војске. Кад је ђаво, Луцифер, отпао од Бога и са собом повукао један број Анђела, први му се успешно успротивио. Сабрао је преостале акфеле, организовао их на принципу једномислија, једнодушности, љубави, као и на апсолутној послушности нижих чинова према вишим и светој вољи Божијој.

Начин прослављања
Он седи на небесима, гледа на свет и кад хоће силази међу народ да изгрди невернике и помогне невољницима. Не прави никакву разлику међу људима ако се огреше. Било да су они цареви или пуки сиромаси. Кад неко погреши мора да то и окаје. Цар Душан Силни славио је крсну славу Аранђеловдан, а светац му је, невидљив за све, стајао на десном рамену и све надгледао. Цар је сваког госта дочекивао и стојећи служио. Међутим, једном, што од умора а што од заборава, превари се и седе за трпезу. Св. Михаило прасну, удари цара крилом по образу и љутито одлете. Цар је Михаила једва умилостивио вишемесечним молитвама. Арханђел Михаило био је слава Стефана Немање и његових синова.

Аранђеловдан се прославља исто као и све друге Крсне славе, припремом славског колача, кољива и вина, и освештањем које обавља свештенство Цркве. У народу постоји погрешна традиција да славари не спремају жито (кољиво) за Аранђеловдан, јер кажу да је Арханђел Михаило “живи светац”. Не постоје “мртви свеци”. Сви светитељи су живи, јер у Богу нико не може бити мртав, пошто је Бог – Бог живих а не мртвих. Поред тога, жито представља жртву Богу, и невезано за светитеља, спрема се за све Крсне славе, без изнимке и разлике. Исту ту жртву приносимо Богу и на парастосима, а она представља знак и веру у опште Васкрсење. Нажалост, многи и поред упозорења Цркве на погрешну праксу неспремања жита, и даље настављају по своме, јер су “тако радили и њихови очеви”.

Народне приче о Арханђелу Михаилу
Многа су народна веровања ο овом Анђелу. Он обилази све болеснике. Ако стане код ногу, није добро; ако стане код главе, добро је – болесник ће прездравити. По народном веровању, које је забележено и у народној поезији, кад су свеци делили улоге, Арханђел Михаило доби јесење и зимско време. Време зиме и зимске тешкоће. Говори се да у ово време Арханђел лута светом обучен у просјака.
Прича из Шумадије.. Живео у околини Крагујевца човек по имену Љубо, звани Бумбар, који се олако обогати и подигну кућерину, скоро дворац. Као и сваки скоројевић, волео је да се размеће богатством, засењујући њиме своју простоту. Обичавао је да нагиздан заједно са женом – која беше његова слика и прилика – шета градом, гледајући охоло и са висине на остали свет. Једног дана, шетајући наиђоше на просјака који од њих затражи милостињу. Бумбар одмахну руком, грубо га одбијајући речима да ни њему нико ништа није дао. На те речи просјак се узвиси, збаци просјачке прње и рече: “Зар ти ништа не даде Бог?” Охоли пар га погледа и угледа пред собом Арханђела Михаила. Падоше ничице пред њим и затражише милост. Арханђел им одговори: “Ево вам моје просјачко одело! Од сада ћете у њему ходити”. Тако и би. Од свег богатства, остадоше им просјачке прње, а они овоземаљски живот проведоше лутајући светом, тражећи милостињу и молећи се Светом Михаилу.

Друга народна прича везана је за другу дужност Арханђелову. Верује се да он мери душе, па коме пружи длаку да пређе преко реке тај је грешан, а коме дода брвно тај проналази пут до Раја. У следећој причи показују се и неке људске особине светитеља. Изађе пред Михаила извесни Десимир, родом из околине Прањана. За овоземаљског живота волео је да мало у туђе жене погледа, неку да више попије, на хармоници да засвира, а картама никако одолети није могао. Тако мало овде, мало онде и накупи се греха. Истини за вољу чинио је он и добрих дела; одлазио је у цркву на Велики петак, редовно славио Светог Јована, а једном, после успешне партије карата, и прилог цркви је дао. Али, кад се све на тас стави, греси претежу. Гледа њега Св. Михаило, гледа у тас и пружи Десимиру длаку да пређе. Тад завапи Десимир и рече Михаилу: “Кумим те Богом и светим Јованом, погледај мало боље на тас!” Застаде Св. Михаило, дође до њега и рече му да заједно погледају. Пристаде Десимир, а то је у ствари и хтео, и док је Арханђел стављао грехе и добра дела поново на тас – уочи прилику и кришом стави неколико златника на страну где беху добра дела. Михаило поче да мери, кад сад претегнуше добра дела. Изненади се, погледа пажљивије и виде у чему је ствар. Мало се поколеба, али се направи да ништа не види, промрмља себи у браду, како је вероватно погрешио од умора, узе златнике, а Десимиру даде брвно и он прође у Рај. Касније када је Бог за то дознао смени Михаила са те дужности и постави Арханђела Гаврила да мери душе.